Bilo je zabranjeno uvoziti Jacoove papagaje u Sovjetski Savez, ali gotovo sve su prevezene iz Angole, zaobilazeći carinu na lukav način. Za prijevoz živog tereta potrebno je da se ovaj teret ponaša kao mrtav, odnosno da ne leprša i općenito se pretvara da je piletina na žaru, samo mala. Stoga su papagaji jednostavno popili cijelu žlicu medicinskog alkohola, nakon čega su ih odsjekli najmanje jedan dan i bili su ništa više nego anatomski vodič bez riječi o strukturi trupa ptica u stanju suspendirane animacije. Obično je komatozna životinja bila uronjena u posudu, poput cijevi za izvlačenje, u kojoj su izbušene uredne rupe, i u tom stanju odvedena na novo mjesto stanovanja.
Tko zna, možda se ovaj put alkohol pokazao razrijeđenim ili začinjenim papagajem, ali na carinskom pregledu, kad je policajac otvorio vreću, cijev za crteže odjednom je zalepršala i iz nje je izronila raščupana papagaj.
- Ups! - samo je carinik mogao reći, - Šta to, druže, nosite ilegalni teret ?!
Vlasnik tereta već se spremao za opravdanje, ali Jaco se protresao, ispravio perje i povikao na cijeli aerodrom:
- Ja sam Rus! Ja ru-u-u-ssssky! Ruski !!!
Pa, kako je bilo moguće ne pustiti takvog druga u Otadžbinu ??
Život papagaja nije lak
Postoje takvi papagaji - Jaco. Mnogi su čuli za njih, ali rijetko ko je vidio. Po izgledu su neupadljive, male, dva ili tri puta veće od valovitih, sivkastih, bez ikakvih posebnih ukrasa. Jedino što ih razlikuje je inteligencija. Vrlo brzo uče ljudski govor i, štaviše, primenjuju stečeno znanje na vreme i na mestu.
Papige Jaco žive u Africi i, unatoč svoj divljini, vrlo brzo se naviknu i vežu se za ljude, pogotovo ako s njima počnu komunicirati dok su još pilići. Jedan od vojnih savjetnika, sa službenog puta, upravo je doveo takvu ženu. Mali i goli, još ne obrasli perjem, oficiri su ga ručno hranili i pripitomljavali na sve moguće načine. Godinu dana kasnije odrastao je i, iako nije naučio letjeti, počeo veselo trčati po prostorijama.
Do tada je sivi papagaj već znao puno ruskog, engleskog i portugalskog (portugalsko-engleski dijalekt, njime govori većina stanovništva Angole) psovke i koristio ih je u svakodnevnom životu.
Kad je ujutro njegov vlasnik otišao da se opere, Jaco je istrčao iz sobe i važno prošetao hodnikom, gledajući sve sobe zaredom i komentirajući ono što je vidio:
- Kako to? Šta jebote? - upitao je gledajući u prvu sobu - svi su tamo spavali, što nije odgovaralo papagajskoj rutini.
-Na-a-aado! - zaključio je i krenuo dalje.
-Mediji i irnaaaaa! - povikao je Jaco na ulazu u drugu sobu. Živeo je general -major M., stariji među vojnim savetnicima i poznat po svom zapovedničkom basu, kao i po svojoj ljubavi da daje lepu komandu kako crnci ne bi ugledali svetlost dana.
- A? Šta?! Gde? Jebiga !!! - povikao je general koji se probudio, zatim se okrenuo prema zidu i gunđao: - Neka umreš, pernati.
- On sam budala! - papagaj nije ostao dužan i nastavio je.
U susjednoj prostoriji prevodioci su im samo suzili oči, a Jaco im je govorio buržoaski:
- Jebite se, gospodo ??
- Jaco! Ne ljuti me! - progunđa Denis.
- Neka vas ne paniči! - ponosno je izjavio papagaj i nastavio dalje. Pukovnik Krokodil je do tada obično već bio budan, bio je zauzet poslom, pisao je pisma domovini i pio lokalno pivo. Njegova soba je bila odmah pored prevodilaca. Jaco se obično zadržavao pored nje i mentorskim tonom proklamirao zamjenika za obrazovni rad:
- Opet lupanje, drugovi ?! Kako možeš!
- Ne uči me kako da živim! - odgovorio je Krokodil i pružio ruku papagaju. Jaco je važno krenuo prema njemu, a zatim se popeo poput grgeča na kažiprst, odatle na stol i rekao:
- Bezobr - r - r - r - Azija! Nema pora! Svuda unaokolo pijanstvo i razvrat! Zar ne mislite tako? - i upitno pogledao u oči pukovnika Krokodila.
- Potpuno se slažem! - Krokodil je podržao i natočio pivo u tanjurić za papagaja.
-Ur-r-ra! - papagaj je nazdravio i popio, - Uhhhh, spirtyashshka!
Budući da je soba pukovnika Krokodila uz hodnik bila daleko od posljednje, a nije samo Krokodil uživao u pivu u vrućem jutru - Jaco je došao do svog vlasnika, koji je već izlazio iz tuša, u stanju alkoholiziranosti.
- Eh, kopilad … - tužno je rekao vlasnik papagaja, - Opet su me napili. Pa šta da radim s tobom?
- Idemo do žena !! - odgovori papagaj i obojica se povukoše da mamurnu u svojoj sobi …
Posao se u međuvremenu približavao demobilizaciji, vlasnik Jacoa morao je kući. Koferi su spakovani, fotografije se štampaju, karte se kupuju, džipovi do aerodroma su napunjeni, jednom riječju, uskoro, za samo pola dana, to je Domovina, hladna i užasno mokra u odnosu na Luandu. Ruski jezik je svuda, ne samo među svojim. Crnci su malobrojni i svi bez oružja. Siromaštvo, ali ne to. Generalno, propustio sam to.
Ali šta je sa papagajem?
Zašto ne biste učinili ono što su drugi savjetnici radili generacijama? Da ratniku popijem piće prije herojskog sna i odnesem ga u prtljag? Međutim, to nije bio slučaj! Prema propisima predaka, da bi mali papagaj imao dovoljno nepokretnosti za jedan dan, dovoljna je jedna žličica čistog alkohola. Ako je papagaj veliki, onda blagovaonica.
Ratno vijeće, nakon dopinga, zaključilo je da je Jaco još uvijek velik. Alkohol je odmah sipan u žlicu i predstavljen papagaju.
- Spirrtyashka! - rekao je papagaj i popio.
Zatim je štucao i rekao:
- O mraz, mraz …
- Izgleda da nije dovoljno … - rekao je vlasnik pernatih.
"Ne smrzavaj me", rekao je Jaco.
"Pa hajmo sipati još", predložio je general.
Sipali su ga. Papagaj je oklijevajući lupao oko poslastice, škiljeći u nju jednim ili drugim okom. Bilo je očito da želi piti, ali se u isto vrijeme nekako uplašio. Konačno, svladavši sve sumnje, Jaco je popio drugu žlicu alkohola.
-Nemoj mi-rr-oh ja! Moj konj! - rekao je, zanjihao se i pao na bok.
- Pa hvala Bogu. Odmah ćemo ga staviti u kontejner, pa idemo, ljudi”, rekao je vlasnik ptice i ustao od stola.
- Pijan! Svuda unaokolo je pijanstvo, značka muhe - neočekivano je rekao Jaco i mrdnuo kandžastim šapama.
Svi su se ukočili. Savjetnici su tiho i koncentrirano brojali količinu alkohola u dvije žlice u odnosu na njihovu veličinu. Dok su brojali, Jaco je pucnuo kljunom i ustao. Militantno podižući čuperk, rekao je:
- Hodajte, pa hodajte! Hussar-r-ry! Šampanjac za konja!
- Zapanjen! Sada će i dalje početi veslati, - rekao je prevodilac.
"Skitnica je jaka", promrmlja general.
- Pa, kopilad! - prokuvao je vlasnik papagaja, - Ipak su mi dali pticu! Pa, ja ću ti to srediti!
- Hajde, ne viči, nije pio, već obučen. Inače bi iz navike, naprotiv, peraje mogle zalijepiti, bolje rečeno krila.
- Da? I šta sad da radim?
- Prvo, smiri se, a zatim, sipaj još. Samo se ispostavilo da je Jaco nariban rolat. Na hladnoći sada definitivno neće umrijeti.
Nakon trećeg, papagaj je zaista zaspao i bio je spakovan u prtljag. Naravno, nije primijetio let, jer je spavao do samog kraja putovanja, a samo se osvijestio u kući svog gospodara. Kad se probudio i izašao iz kutije, samilosni pukovnik već je držao tanjir piva spremno:
- Pa, Zhakoschka? Nema glavobolje?
Papagaj se probudio, podigao čuperak i rekao:
- Hladno je, sranje! - Onda je otišao do tanjira i mamurio. Očigledno, zbog starog kvasca, opijenost se vratila i on je, već sam, otišao do kutije, gdje je udobno legao.
- Baš kao i ti, - ljutito je rekla supruga vlasnika, gledajući cijelu sliku od početka do kraja.
- ***** - r -trke! - Jaco je povikao i zaspao.
- Baš kao ti! - rekla je njegova žena s uvjerenjem.